Од јајета до коке – од коке до јајета

kokosiji-grad
Фарма у Дубљу – кокошији град

Живинарска фарма „Дубље“ у Свилајнцу послује као радна јединица „Унион МЗ“-а. Неких сат времена лагане вожње од Пожаревца, уз прелеп амбијент овог дела Србије долазимо и до саме фарме. Уз пут од Микице Миленковића, власника „Униона“  сазнајемо да ова фирма  има развијену живинарску проиводњу у два правца: најпре,  тов бројлера а затим и  и одгој и експлоатација родитеља, односно, инкубаторска станица. Већ на улазу у фарму , дочекују нас обавезне мере превентиве – заштитна одећа, капа и  каљаче, хигијенске баријере,  а онда  и познанство са  Владаном Савићем, доктором ветеринарске медицине руководиоцем живинарске производње.

-Немојте да се чудите овоим мерама, јер је профилакса, односно превентива најбитнија у свакој производњи, поготово у производњи животних намирница. – објашњава Др.Владан Савић –  На крају крајева, из свега проистиче здравље људи који ће у завршном процесу бити крајњи корисници производа са ових фарми.

 Улазак у узгојне погоне нас је веома импресионирао, и то не само по броју пилади и кокошки, већ и по специфичности опреме и процесу који се овде спроводи. Оно што нас је највише занимало је како се одвија исконски процес од јајета до кокошке, односно, од кокошке до јајета. Речју, рад саме фарме.

dr-vladan-savic-rukovodilac-zivinarske-proizvodnje-u-dublju
Доктор Владан Савић

– Основ свега, као што сте упознати приликом доласка је живинарска производња – говори нам Др. Савић – Она се дели на две линије, једна је лака линија, а друга тешка. Лака линија представља производњу кока носиља конзумних јаја, које су по својој генетици софистициране за производњу 320 до 330  јаја годишње. Реч је о кокама које су у кавезним системима смештене без присуства певаца. Тешка линија је, заправо линија која служи за производњу меса. Ова линија у свом генетском потенцијалу има много мање јаја, за неких 50 процената. Пилићи који се добијају од ових кока иду у тов, односно, како је поменуто, за производњу живинског меса. У овом делу производње, родитељска пилад добија се из Мађарске, Холандије и Немачке као једнодневно пиле, а у погону се врши одгој у времену од 20 до 24 недеље. Након тога креће се у експлоатацију пилета где његов репродуктивни циклус траје око 30 до 35 недеља, након чега сама животиња одлази у даљи процес производње. – објашњава детаље доктор Владан Савић.

50.000 пилића долази на свет

odmah-po-rodjenju-svako-pile-se-vakcinise
Одмах по рођењу свако пиле се вакцинише

Што се тиче овог дела, инкубаторска станица је директно везана за производњу самих приплодних јаја. Та јаја иду у инкубаторску станицу, на извођење, односно овде пилићи после одређеног временског  долазе на свет.  Ми смо имали прилику да присуствујемо величанственом тренутку када се сама станица отвара и видимо на хиљаде тек излеглих пилића, што је, за оног ко по први пут присуствује оваквом догађају, јединствен моменат. Оно што нас је највише занимало је даљи процес:

– Као што сами видите, на овом месту, непосредно по изласку пилића из инкубатора, наши људи врше обраду самих пилића. Најпре се врши њихов одабир, затим обрада и на крају вакцинација по два принципа – класичним убодом игле и аеросол, односно путем распршивача. – објашњава нам Др.Савић.- Оно што следи је њихово паковање, то јест , припрема за транспорт и испорука на одређене локације за тов бројлера или комерцијалну продају. Једна од тих локација је фарма Сојин салаш у Пожаревцу,  чији је капацитет 48.000, односно четри објеката по 12.000пилета у турнусу.

Услови за узгој што сличнији природним

 

Капацитет саме фарме у Дубљу на годишњем нивоу  је 20.000 родитеља . Речју, око  3.000.000 једнодневних пилади. Од ове количине, већи део се утови на самој фарми, а један део иде у комерцијалну продају. Детаљ који нам је привукао пажњу је да се овде ради непрекидно 24 сата дневно, тако да су запослени нон-стоп у непосредној провери, опскрбљивању, уклањању евентуалних недостатака. Наравно, део послова обављају машине, но, и овде је потребно присуство стручњака ради контроле самих машина и њиховог рада.

Имајући у виду да је кокошка биће коме је, као и свим животињама природно станиште много другачије од овог у коме се узгајају уз помоћ човека, неопходно је услове прилагодити природним. Ево шта о томе каже Владан Савић:

ovde-se-prilagodjava-svetlosni-i-temperaturni-ambijent
Овде се прилагођава светлосни и        температурни амбијент

– У процесу доместификације, односно прилагођавања услова одгоја самој врсти, птице су претрпеле највећу промену. Ми смо птицу која је живела у најчистијој средини – живела на дрвету, летела у ваздуху, хранила се по инстинку и исконским потребама, морали да прилагодимо условима који владају на земљи, конкретно у овом случају – фарми, која није њен природни амбијент. Самим тим, опрема и објекти су морали да претрпе огромне промене како би се, у овом случају кокошкама, на најбољи начин симулирао природни амбијент. И не само то, већ и да се у овим условима сачувају сви природни, односно генетски ресурси самих животиња – на наставе да носе јаја, да се нормално развијају, баш као што је то било некада у природном окружењу.

Надовезујући се на речи Др. Савића, уочили смо да се у објектима на фарми у Дубљу, у самом смислу те речи, кокошкама прилагођавањем температурних и светлосних услова дочарава амбијет доба дана и  доба године.

– Управо тако! У објектима за узгој и ескплоатацију врши се процес такозване мимикрије , односно да светлосним ефектима и приступачности хране вршимо симулацију дужине и доба дана, а температуром одређено годишње доба. Самим тим, иде се у два правца – прилагођавају се услови боравка животиња на фарми, као и оптимални услови за њихову експлоатацију, односно већа производња јаја и меса. – објашњава нам Др. Савић –  Но, најбитније је да се очува али и побољша здравље животиња које се овде узгајају . Самим тим, врши се индиректно очување здавља људи који ће у наставку процеса, бити купци  једнодневних пилића или корисници прехрамбених намирница чији је процес овде започео. Програм заштите и вакцинације који се овде примењује јако је битан за будућу успешну производњу, како на великим фармама тако и у малим индивидуалним газдинствима која купују једнодневне пилиће.закључује наш домаћин на фарми Др.Владан Савић.

Био је ово дан на фарми у Дубљу када је свет угледало 50.000 пилића, односно 50.000 нових бића на планети. Присуствовати оваквом догађају за нас који се по први пут срећемо са оваквим дешавањем, било је нешто специфично и надасве импозатно. Још једном се осврћемо на узгајивачки комплекс, и под утиском свих дешавања који обележавају један у низу радних дана на живинарској фарми,поздрављамо се са љубазним домаћинима.  Испуњени утисцима о узгоју живине, вредним радницима који се у сваком тренутку брину за што боље услове и амбијенту који смо и сами осетили, пожелевши срећу у раду запосленима, у смирај дана враћамо се ка Пожаревцу.