Леп дан био је права прилика да посетимо фарму свиња Трновче недалеко од Велике Плане. Разлог за посету био је двоструки: радови на реконструкцији фарме и долазак стручњака са ветеринарскоих факултета у Љубљани и Београду. Реч је о Марини Штукељ шефу катедре за болести свиња на Ветеринарском факултету у Љубљани као и Јовану Бојковском, редовном професору Ветеринарског факултета у Београду. У пратњи директора «Унион МЗ»-а Микице Миленковића и Драгана Рогожарског са Ветеринарског института у Пожаревцу, поштујући уобичајне мере заштите, облачимо адекватну одећу и пролазимо кроз систем дезинфекције, све у складу са врхунским мерама заштите товљеника које се примењују у свим објектима који раде у саставу овог предузећа.
Улазећи у сам комплекс, од директора Миленковића сазајемо да је у питању објекат који делом припада предузећу «Унион МЗ», док је део под закупом. Пратимо како се се паралелно са товом, овде обављају радови на усавршавању услова, и да се континуирано део застареле опреме мења за нову, која спада у тренутно најсавременију на овим просторима. Температура у објектима је у складу са потребама за обављање овог значајног посла, а прво што видимо је – припрема за нови живот. Наиме, у првом објекту који посечујемо обавља се прикупљање семенске течности мужјака, која се у лабораторији проверава, селектује, припрема и дозира за даљи просес непосредног приплода. Уочавамо да све тече уобичајеним током, да се све прецизно бележи, и да савремена опрема има значајну фунцију неопходну за даљи ток узгоја свиња и производње меса и прерађевина. Од стручњака сазнајемо да су поред нерастова из сопственог теста ту и нерастови из Шведске, Аустрије и Мађарске.
Под утиском већ виђеног, размењујемо мишљења са гостима из Љубљане и Београда, који имају само речи хвале за услове рада у објекту који смо прво посетили. Затим улазимо у халу где присуствујемо јединственом догађају када крмаче на свет доносе младе прасиће и то све под будним оком стручњака који ни један детаљ не препуштају случају. Прасад су уз крмачу, сви уморни од напора, а присутни радници срећни што се овај важан догађај одвија по плану и без проблема. Фотографишемо, за нас занимљив догађај, распитујући се како функционише овај сегмент рада на фарми, и како се наставља даљи процес узгајања.
Настављајући обилазак, посећујемо остале објекте и уочавамо видиљиву разлику између товилишта у којима је стара и просторија у којима је постављена нова опрема. За нас, који смо по први пут овде, разлика је само визуелна, јер су услови идеални, осветљеност и вентилација по строгим прописима а температура се усклађује са потребама, директно из интерне топлане која ради 24 сата дневно. За запослене разлика је круциозна! Домаћини нас воде у простор у коме се тренутно изводе радови. Сазнајемо да је се постављају кавези купљени у Словенији, а дрвени оквири прозора и врата мењају се савременим – алуминијумским. Занимљиво је да се стара опрема складишти на неколико централизованих места, одакле ће се изнети ван круга узгајалишта, и тек тада ће отпад преузети купац секундарних сировина: све у циљу да се оствари што мање контаката са спољним светом и свиње заштите од евентуалних инфекција.
После више од једног сата проведеног у обиласку, враћамо се у административни део фарме. Импресије виђеног усмеравају нас на утиске стручњака , па молимо професорку Марину Штукељ за коментар:
– Разлог што сам ја данас овде лежи у чињеници да у Словенији има све мање свиња, а да предавања студентима морају да буду заснована на непосредним искуствима са којима се срећем на терену. Искрено, као професор и стучњак одушевљена сам здравственим стањем свиња на овој фарми Предузећа „УНИОН МЗ“, као и самом бригом и залагањем људи који воде рачуна о здрављу животиња – говори нам Марина Штукељ шеф катедре за болести свиња на Ветеринарском факултету у Љубљани – Како сам до сада обишла на стотине узгајалишта, услови који овде владају су на врхунском нивоу. Оно што појачава мој позитиван утисак је то што су радови на реконструкцији у пуном јеку, а да све функционише у најбољем могућем реду, као да километрима унаоколо нема мајстора.
Сличне утиске носи и Јован Бојковски, редовни професор на катедри за болести папкара Ветеринарског факултета у Београду:
– Овде сам први пут и видим да труд очигледно има одличне резултате! – говори нам професор Бојковски. – Уверио сам се да је комплетан ток узгоја на врхунском нивоу а да је превентива која се спроводи на првом месту. Управо на начин какав би требало да буде на свим савременим фармама.
Са нама је и доктор Драган Рогожарски, специјалиста за репродукцију са Ветеринарског специјалистичког института у Пожаревцу:
– Посебно задовољство је доћи у посету једној фарми заједно са стручњацима са стране, у овом случају из Београда и Љубљане. Ово говорим из разлога што овакви сусрети на месту непосредног узгоја пружају непроцењиву могућност размене искустава и запажања у самој жижи дешавања. – сазнајемо од доктора Рогожарског.- Имам дугогодишњу сарадњу са Предузећем „УНИОН МЗ“, управом, свима који раде на фарми свиња, и како се то у жаргону каже – заједнички се боримо, консултујемо, анализирамо, дотерујемо нијансе. Веома сам поносан на стручаке који овде раде, и сви показатељи говоре да ће ова фарма у најскорије време бити фарма за пример, како је то неко од нас прокоментарисао приликом малопређашњег обиласка.
Весна Филиповић је руководилац ветеринарске службе задужена за здравље животиња на фарми:
– Драго ми је да су данас са нама стручњаци из Љубљане и Београда. – говори госпођа Филиповић – . Када неко ко дође са стране каже да имате нешто боље од других, то је онда велики елан да наставите даље и да тај ваш труд функционише како треба. Са друге стране, ми смо ушли у реконструкцију и на тај начин приближимо Европу на српски начин. Ово не говорим случајно, јер у европским државама постоје нешто другачији нормативи и правилници, али са друге стране тврдим да нисмо ни у ком случају за потењивање, јер смо проналазили решења за поједине проблеме из ове области које Европа није успела да реши. – закључила је Филиповић.
Иако је дан поодмакао, за све који су тренутно на фарми свиња „Унион МЗ“-а у Трновчу крај Велике Плане, нема предаха. Стално запослени обављају своје редовне активности, док мајстори уходаним темпом и неуобичајно тихо за наше услове настављају радове на реконструкцији. Уверени да је овде квалитет високо на првом месту, наша екипа и екипа ветеринарских стручњака напушта Трновче са жељом да се ускоро поново сретнемо у комплетно реконструисаном објекту.
Рогожарски, Ђурић, Филиповић, Штукељ и Бојковски
