ZVONKO MILENKOVIĆ: Odgovornost i tačnost odlika su svakog ozbiljnog posla

Uprkos kišovitom i prohladnom danu, razgovor sa Zvonkom Milenkovićem započeli smo na jednoj od njiva u okolini Požarevca, koju je naš sagovornik obilazio. Iako je u penziji, njegov dan počinje na način koji je utemeljen decenijama unazad.  Poznajući Milenkovića kao sjajnog privrednika, čoveka jake volje, smelih ideja i odličnih poslovnih poteza prepoznatljivih širom zemlje kroz ime „UNION MZ“, iskoristili smo priliku da ga upoznamo i predstavimo, široj javnosti, sa manje poznate strane – one koja ga je vodila kroz život.

Rođen u Starom Kostolcu u porodici Jovana i Vukosave Milenković. Kako veli,  to je bila rudarsko – seljačka porodica, jer je otac Jovan bio rudar, a majka Vukosava se uz sve kućne poslove bavila poljoprivredom.

– Moje i  detinjstvo mojih vršnjaka  uveliko se razlikovalo od  današnjih vremena. Mi nismo imali mogućnosti da upoznajemo svet uz pomoć televizije, računara i mobilnih telefona, već smo životne tajne otkrivali sami. Vreme smo provodili čuvajući stoku i igrajući fudbal na livadi, i to je bio naš čitav svet koji je lagano počeo da se menja polaskom u školu. Prva četiri razreda pohađao sam u rodnom mestu i pre i popodne, jer je nastava tako organizovana da se išlo po dva puta dnevno na časove.

Po završoj gradnji škole u Drmnu, nastavlja tamo, a kako je u međuvremenu u Starom Kostolcu sazidana nova škola, Milenković spada u prvu generaciju učenika koji su završili osmi razred u novoj zgradi.

– Kod nas sa sela postojala je određena doza straha. To se odrazilo posebno kod mene kada mi je jedna drugarica rekla: „Bio si na polugodištu bolji od mene, ali na kraju godine nećeš“ Ipak, na kraju školske godine ja sam imao sve petice, dok je ona imala  četvorke.   

Po okončanoj osnovnoj, Milenković upisuje Srednju tehničku školu u Kostolcu, ali, kako kaže, pod pritiskom. Naime, svim srcem želeo je da upiše Poljoprivrednu školu, ali je tada bilo  sramota da odličan učenik pohađa ovu školu.

– Da sam pohašao Poljoprivrednu školu, sigurno je da bih danas imao diplomu Poljoprivrednog fakulteta, jer sam imao veliko predznanje, a sa druge strane, kada čovek nešto voli, on će to i naučiti. A ja sam poljoprivredu zaista voleo, tako da sam Tehnički školu napustio, nastavivši da se u okviru domaćinstva bavim poljoprivredom. Imajući u vidu da me je poljoprivreda zanimala, ja sam još tada radio razne proračune i realizovao ideje kroz ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo.

Još jedan od ključnih momenata u životu Zvonka Milenkovića bila je činjenica da je odrastao u relativno siromašnoj porodoci, tako da se svojim radom i inovacijama borio da obezbedi solidne prihode, u čemu je i  uspevao!

– Vremenom smo kupili zemlju, nešto uzimali u zakup, tako da smo supruga i ja uz veliki trud proizvodili više kukuruza nego drugi. To nam je tokom godina dalo određenu snagu da nastavimo ovim putem i stvorimo određenu finasijsku osnovu. Takva situacija nam je omogućila da razmišljamo o određenom progresu, unapređivanju proivodnje i izgradnji novih objekata u okviru domaćinsta.  Najkraće rečeno, od jedne siromašne porodice sopstvenim angažovanjem svrstali smo se u domaćinstva koja su stekla određenu dobit.

Ne ostavljajući konkretan rad na poljoprivredi,  Zvonko Milenković 1989. godine u Požarevcu otvara Agenciju za posredovanje u okviru koje počinje prodaja poljoprivredne mehanizacije.

– Prodavali smo traktore i priključne mašine, najpre u manjem obimu, dok smo vremenom postali najveći prodajni centar u Srbiji. Naime, na lepo uređenom placu, mi smo imali po 70 traktora, ali je to, za razliku od današnjih prilika, bilo vreme kada se mehanizacija kupovala. No, promenom prilika uvideli smo da je hrana prava stvar i ovorili smo jednu prodavnicu u Požarevcu, a potom i u Kostolcu, što smatram našim pravim početkom.

 

Intervju sa Zvonkom Milenkovićem, predsednikom Upravnog odbora deoničarskog društva „UNION MZ“ „Odgovornost  i tačnost odlika su svakog ozbiljnog posla“, preuzet iz lista „Reč naroda“.

 

ŠAMPION SAJMOVA

Tada se  u okviru preduzeća „Union MZ“ otvara pekara i  formira farma pilića, a potrebe koje je tržište zahtevalo omogućile su da se napravi klanica sa preradom pilećeg mesa, dok u prodavnicama ovog preduzeća počinje i prodaja mesa.

– U početku je to bilo meso kupovano od brojnih poljoprivrednih proizvođača, ali smo ubrzo uvideli da je ono neujednačenog kvaliteta. Odlučujući da tržištu ponudimo vrhunsko meso, uzeli smo u zakup farmu u Petrovcu, koja je bila pred propadanjem. Pokrenuli smo ozbiljnu proizvodnju, promenili rasni sastav, uvezli nerastove…  Vraćajući se na početak našeg razgovora, kada sam još u školskim danima želeo da budem najbolji, želju sam primenio o u ovom poslu: hteo sam da proizvedem najbolju svinju i imam najbolje i najkvalitetnije meso.

Milenković je ovo i dokazao, jer je „Union MZ“ čak tri godine za redom bio apsolutni šampion Novosadskog sajma kada je reč o uzgoju svinja, što nikome iz Srbije do sada nije pošlo za rukom.

– Kada smo prve godine na Sajmu imali šampiona nerasta, mnogi jednostavno nisu verovali da je naš. Smatrali su da je uvežen, a ne rezultat dugogodišnjeg rada naših stručnjaka. Naime, mi smo se pojavili kao nepoznat proizvođač u konkurenciju najjačih poput „Karneksa“, „Delte“ i mnogih  drugi, daleko starijih, iskusnijih i većih od „Uniona“.

Kako kaže Zvonko Milenković „Union MZ“ više nema potrebe da se pojavljuje na sajmovima, jer sajmovi su zapravo prodavnice ovog preduzeća u kojima se potrošači na licu mesta lično uveravaju u kvalitet proizvoda,  izuzetno širok dijapazon mesa i mesnih prerađevina.

KONTROLISANA ISHRANA

Nadovezujući se na priču o farmi u Petrovcu, kao Feniks iz pepela „Union“ podiže na noge i farmu u Trnovču, koja je bila pred likvidacijom, što se dešava i sa farmom u Mustapiću gde je bilo 28, a danas preko 60 zaposlenih. Zanimljivo je da su pojedine farme svojevremeno imale svoje mešaone, a kupovale tuđu hranu, dok je „Union MZ“ u Petrovcu pokrenuo proizvodnju stočne hrane, kontroliše je i hrani svinje na adekvatan način.

         Farma svinja u Trnovču

Značajna investicija nalazi se u Trnovču kraj Velike Plane  u kojoj  jedna od najsavremenijih farmi svinja u Srbiji, a kako naš sagovornik kaže, po malo mu je žao što u nju češće dolaze profesori sa fakulteta u inostranstvu, nego naši, jer bi ovde i oni  i njihovi studenti imali šta da vide i nauče!

– Osposobljavanjem uzgoja i prerade, mi smo proizvodnju mesa podigli na nekih 60.000 svinja godišnje, no, kako smo se fokusirali iskučivo na prodaju u naših dvanaest objekata, trenutno proizvodimo oko 40.000 svinja godišnje sa solidnom preradom u Aleksandrovcu i još jednom manjom preradom na Zlatiboru gde se nalaze sušare.  

U okviru proizvodnje i prerade mesa, „Union MZ“ sjajno sarađuje sa uzgajivačima junećeg mesa, od kojih su neki verni čak dve decenije bez prestanka, što prestavlja još jedan pokazatelj ozbiljnosti i profesionalnosti na svim nivoima rada, u kojima reč „poverenje“ zauzima centalno mesto.

Vakcinacija  odmah po dolasku na svet

– Najbitnije je da smo mi poverenje najpre ponudili, ali ga i održali i tako će biti i ubuduće.  Lako je nešto obećati, obećanje treba ispuniti i opravdati.  „Union MZ“ spada u ozbiljne živinarske proizvođače. Otvorena je inkubatorska stanica, kupljeni su novi inkubatori i dostignuta je proizvodnja od čak 5.000.000 jednodnevnih pilića, ali je trenutno, u skladu sa potrebama tržišta ona ustaljena na nekih 3.000.000. U razgovoru saznajemo da Preduzeće poseduje najnoviju i najkvalitetniju mehanizaciju za obradu zemlje, a uz primenu savremenih agrotehničkih mera prinosi pšenice, ječma i kukuruza godinama unazad su na rekordnom nivou.

Jedan dan Zvonka Milenkovića pun je obaveza. Redovno ustaje u četiri sata, a kako i dalje živi u Starom Kostolcu dođe oko pet u firmu.

-Tu se srećem sa radnicima koji putuju u Petrovac, popijemo zajedno kafu, ispričamo se, saznam koji problemi ih tište ne samo u okviru redovnih radnih obaveza već i privatno, te ih ispratim na posao.  U šest odem u „Kuću mesa“ gde sa prodavcima  razmenim iskustva i lično mislim da sam putem tih razgovora dosta uticao na kvalitet njihove usluge i odnosa prema kupcima, što svima itekako ide u prilog. Tako smo skupa razvili jedan kompaktan tim na kome može danas da nam zavidi bilo koji, pa čak i najveći lanac iz ove branše. Nakon toga uključujem se u rad sa partnerima, dok ostatak dana obavezno provedem obilazeći kako proizvodne pogone, tako i oranice koje ovih dana miruju u svom zimskom snu.

Deoničarsko društvo „Union MZ“, na čijem čelu Upravnog odbora je Zvonko Milenković spada u jedno od najozbiljnijih i najjačih subjekata ove vrste u Srbiji sa preko petstotina zaposlenih.   Privodeći razgovor kraju, pitali smo našeg sagovornika u čemu je tajna uspeha koja odlikuje njega i  „Union MZ“.

– Najbitije je da se svakom  poslu priđe odgovorno i da se njemu u ogledaju tačnost i poverenje. Uz upornost – sve ostalo dolazi samo. 

Vlada Vinkić