Фактори стреса у сточарству
Разни стресогени фактори утичу негативно на здравствено стање животиња и доводе до појаве обољења. Не објашњавајући овде дубљи значај и процесе који резултирају болешћу, навешћемо само мере које се у говедарској и сточарској производњи морају проводити односно спречавати факторе који доводе до стреса па према томе и обољења.
Теле мора бити одмах по порођају прописно посушено и задојено колострумом мајке најдаље у току 2 сата од партуса, а оптимално у првом сату по рођењу. Температура млека не сме бити мања од 38 до 40 °C. Теле не сме бити изложено промаји. Температура као и релативна влага телећарника мора бити у границама оптималних вредности прописаних за ту категорију.
Што се тиче исхране крава, она мора бити уравнотежена нарочито да прелаз са једне врсте хране на другу буде постепен.
Од Ненада Вујчића, саветодавца за сточарство у ПССС Пожаревац сазнајемо да транспорт високобременитих јуница ако се обавља мора се строго одвијати по правилима транспорта на којимa одговорна лица морају да инсистирају, а у циљу спречавања такозване транспортне грознице и сличних обољења као и побачаја.
-Физичко чишћење вимена краве у измузишту уз употребу хладне или често ледене воде представља драстичан атак на млечну жлезду на који се животиња привикава, слаби њену отпорност и доводи до упале вимена. Излагање крава екстремним временским условима (јак ветар, висока температура, промаја, лед, прокишњавање) мора такође бити избегнуто, јер слаби отпорност и резултира болешћу. Лоши манипулативни поступци са животињама (ударање, сабијање, излагање непотребном страху) доводи до појачане функције надбубрежне жлезде, што смањује отпорност говеда на инфекције, закључује Вујчић.
Д. Д.
Смеђа мрамораста стеница
Смеђа мрамораста стеница (Halymorpha halys) је инвазивна врста, која је као штеточина добила на значају када је дошло до климатских промена на глобалном нивоу и када је стигла код нас из источне Азије. Код нас су први примерци нађени у околини Вршца и Београда 2015. године. Опасност од смеђе мраморасте стенице у Србији је значајна, јер је у питању полифагна инвазивна врста без природних непријатеља, за сада.
Одрасле јединке су штитастог облика тела, обојене различитим нијансама смеђе боје на леђима и
трбуху, због чега изгледају као да су мермерне. Јединствена обележја ове стенице су бледожути прстенови у основи и на врху четвртог, као и у основи петог чланчића на тамним антенама. На горњој ивици предњих груди налазе се четири, а на горњој ивици штитића три до пет бакарних пега, у виду малих округлих улегнућа, а дуж уске спољашње ивице трбуха кратке наизменичне тамне и светле траке. Ноге су смеђе мраморне, са црним и белим тачкицама.
Halyomorpha halys у Европи има једну генерацију годишње. Презимљава имаго на скровитим, заклоњеним местима. Циклус развића у Европи још није довољно познат. Чешће од осталих врста из фамилије Pentatomidae ова стеница насељава домове у јесен. Поред тога што, присуством и врло непријатним мирисом који лучи у циљу одбране, изазива узнемиреност, па и панику код становништва, може проузроковати алергијске појаве код осетљивих особа.
Ова штеточина је изразити полифаг и до сада је регистрована на преко 100 биљних врста међу којима је велики број пољопривредних култура као што су воће и поврће, јабука, крушка, бресква, малина, трешња, паприка, парадајз, краставац, пасуљ и друго. Штете праве ларве и имаго сисањем сокова из свих надземних биљних делова у току целе вегетације. Симптоми напада се манифестују у виду ситних беличастих, округластих убода који касније могу прерасти у некротичне пеге и удубљења која касније проузрокују појаву деформација у виду тзв. „мачјег лица“, тако да им се због лошег изгледа смањује тржишна вредност, а код јаког напада долази до потпуног губитка приноса.
-У нашој земљи ова врста је регистрована у усевима соје, кукуруза, парадајза и паприке као и у засадима јабука, крушака, бресака, ораха, малине и винове лозе. Она је присутна у окућницама и баштама и усевима близу насељених места. Мрамораста стеница је одличан летач, прелети дневно око 1 – 2 километра на висини од 26 метара. У јесен ова стеница мигрира у насеља, због презимљавања и ту тражи заклон. Због тога се може наћи у кућама, али и у другим објектима. Луче непријатни мирис уколико се додирну и веома је непопуларна код људи, каже Драгана Урошевић, дипл. инж. заштите биља у ПССС Пожаревац.
У нашој земљи нема регистрованих инсектицида за сузбијање ове стенице. Препарати из групе пиретроида су се показали као ефикасни, али је њихова употреба ограничена у периоду зрења плодова, као и због штетног деловања на корисне организме. Њихово механичко сакупљање и уништавање могуће је на мањим површинама.
– Есенцијална уља каранфилића, матичњака и менте, као и трострука мешавина наведених биљака делују као скоро стопроцентни репеленти за ову стеницу, док уља зимзелена, гераниума, бухача и рузмарина имају 60 – 85 одсто одбијајуће дејство. Активне супстанце из наведених уља, као и синтетички феромон предаторске стенице Podisus maculiventris, могу бити решење у ефикасном и еколошки погодном програму интегралне борбе са H. halys, тим пре што су већ доступни код многих произвођача у великим количинама и по умереним ценама (у САД-у).Додатна предност је у томе што су нека од ових уља (каранфилић, матичњак, рузмарин и гераниум) и синтетичких компоненти (еугенол) на листи дозвољених биопестицида. Према томе, она би се могла формулисати сама или у комбинацији са инертним материјама и у одговарајућим дозама примењивати погодним распрскивачима у циљу одбијања ове опасне инвазивне стенице, било од биљака, било од објеката за презимљавање, додаје Урошевић.
Д.Д.
Појава ваши и цикада на стрним житима
Са ницањем пшенице и јечма јављају се штеточине вектори – преносиоци вируса, који прво насељавају раније рокове сетве и раније поникле усеве стрних жита, па тако у зависности од времена сетве, стрна жита се налазе у фази ницања па до фазе, развијена три листа.
У овом периоду на усевима се може уочити присуство крилатих форми и бескрилних јединки лисних ваши (Aphididae) као и цикада (Cicadellidae). Временски услови који погодују развоју и насељавању ових инсеката су високе температуре без падавина што је забележено у претходном периоду.
-Ове штеточине наносе директне штете сисањем биљних сокова као и индиректне, које су далеко значајније јер су преносиоци фитопатогених вируса (вирус жуте патуљавости јечма и вирус патуљавости пшенице). Сада, у овом периоду, може доћи до инфекције биљке вирусом чији симптоми се могу уочити тек наредног пролећа. Произвођачима се препоручује обилазак усева пшенице и јечма на присуство наведених штеточина. Уколико се прегледом утврди присуство ових штеточина на преко 10 одсто биљака, препоручује се примена неког од регистрованих инсектицида на бази активне материје делтаметрин или алфа циперметрин, истиче Драгана Урошевић, дипл.инж.заштите биља у ПССС Пожаревац.
Д.Д.
Усеви и падавине
На подручју Браничевског округа озимим стрним житима посејано је око 40.000 ха. Сва жита се налазе у фази технолошке зрелости. Жетва јечма и пшенице је почела али услед обилних падавина дошло је до прекида. Овако учестале падавине утичу на комерцијални квалитет пшенице, што доводи до смањења приноса. Сам крај вегетације озимих стрних жита, посматрано са агрометоролошког аспекта био је негативан. У најкритичнојој фази, фази наливања зрна имали смо изузетно високе дневне температуре ваздуха, што је довело до скраћења вегетације и бржег сазревања а самим тим и смањења приноса као и падавине у протеклом периоду. Због ових негативних агрометеоролошких фактора очекује се смањење приноса пшенице од 10-20 % у зависности од подручја, парцеле и примењене агротехнике. Што се тиче јарих кутура, пре свега кукуруза, који се налази на великом проценту површина у фази метличења и свилања ове падавине су добро дошле. Ако у наредних 15 до 20 дана и дневне температуре не буду екстремно високе, можемо да очекујемо и добру оплодњу а самим тим и добар потенцијал за добар род. Негативан ефекат падавина се примећује на парцелама где се појавио плужни ђон, што доводи до задржавања воде на површини (забаривање), што свакако негативно утиче на изникле усеве.
Јоргованка Влајковац, дипл. инг.
ПССС Пожаревац
Кукурузни пламенац
(Ostrinia nubilalis)
На подручју деловања РЦ Пожаревац, усеви меркантилног, семенског и кукуруза шећерца налазе се у фази од девет листова развијено до почетка појаве метлице (BBCH 17-51).
Визуелним прегледом усева регистровано је присуство јајних легала кукурузног пламенца (Ostrinia nubilalis). У усеву кукуруза шећерца бележимо положена јајна легла на 8 одсто биљака, док у меркантилном кукурузу проценат положених јајних легала износи 5 посто.
Праг штетности за кукурузни пламенац је 10 посто биљака са положеним јајним леглима код меркантилног кукуруза и 5 посто биљака са положеним јајним леглима код семенског и кукуруза шећерца.
Произвођачима кукуруза се препоручује обилазак усева и преглед на присуство јајних легала. По постизању прага штетности треба спровести хемијске мере заштите применом неког од регистрованих инсектицида: Ampligo 150 ZC (hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,2 – 0,25 l/ha; Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,1-0,15l/ha.
Јовица Јуришић, дипл.инж.заштите биља
ВСИ ПОЖАРЕВАЦ:
Свињарство – најзаступљенија грана сточарства
Ветеринарски специјалистички институт из Пожаревца организовао је шеснаесту годину заредом на Сребрном језеру крај Великог Градишта, тродневни скуп о здравственој заштити, селекцији и репродукцији свиња. Ово је јединствени скуп такве врсте и посвећен је најзаступљенијој грани сточарства у Србији – свињарству.
Симпозијум на Сребрном језеру окупио је и ове године око 200 учесника из свих делова Србије, ветеринара, агронома, представника ветеринарских фармацеутских кућа, фармера… Скуп је имао међународни карактер – у његовом стручном и научном раду, подељеном по пленарним заседањима, учествовали су експерти из земаља Региона и Европе. Међу њима, што организатор посебно истиче, и генетичари из Шпаније, земље познате по узгоју свиња.
У име Организационог одбора Шеснаестог симпозијума “Здравствена заштита, селекција и репродукција свиња“ на отварању скупа учеснике је поздравио председник, доктор ветеринарске медицине Иван Добросављевић. Он је, између осталог, рекао да овај, сада већ традиционални скуп, сваке године окупља велики број стручњака из свих области узгоја, селекције, исхране, репродукције и здравствене заштите свиња.
– Основни циљ саветовања је увек био стицање и међусобна размена знања и искустава, као и међусобно упознавање, пословно и стручно повезивање произвођача и одгајивача свиња међусобно и са стручњацима различитих профила, чији су савети увек злата вредни. Зато вас позивам да искористите ова три дана узимајући активно учешће на предавањима, током дискусија и да размењујете што више информација.
Пољопривредна пракса и заштита животне средине
Пише: др Јасминка Ђорђевић Милорадовић, професор
Правила добре пољопривредне праксе (ПДПП) постала су имератив у заштити животне средине у свим производним регионима и развијеним земљама. У претходним бројевима осврнула сам се на проблеме загађења подземних и вода за пиће из пољопривредних извора. Зато сматрам обавезом да наше пољопривреднике упутим у принципе ПДПП.
УПОТРЕБА АЗОТНИХ ЂУБРИВА
У сетвеној структури на територији града Пожаревца преовлађује ратарење са укупним површинама под кукурузом од 16.980 хектара и стрним житима од 4.781 хектара. Заједно са мањим површинама под сунцокретом, луцерком, сојом, шећерном репом, под ратарством укупно је било 20.488 хектара.
Повртарство укупно је било на 2.750 ha, док је воћарство и виноградаарство мање заступљено. Ливаде и пашњаци су заузимали 3.743 ha. Са сетвом и негом усева, као и за ђубрење вишегодишњих засада употребљено је укупно 3.097 тона ђубрива са различитим садржајем и формулацијом азотних једињења приступачних за биљке. По врстама употребљавана су ђубрива N:P:K (15:15:15), KAN (кречни амонијум нитрат), AN (амонијум нитратат) и UREA (карбамид).
Укупан унос ђубрива на свим обрадивим површинама, у свим усевима на територији града, доводи до податка о просечном уносу азота од 35,53 kg/ha за једну годину.
Вирус бронзавости парадајза
/Невена Ристић, маст.инг./
Вирус бронзавости парадајза (Tomato spotted witt virus, TSWV) један је од најраспрострањенијих биљних вируса. Сусреће се на великом броју домаћих, гајених и коровских, као и украсних биљака. Овај вирус припада групи економски најважнијих и најдеструктивнијих вируса, нарочито у производњи парадајза, паприке, салате, дувана и украсних биљака.
Симптоми TSWV могу бити веома разноврсни и различити на једној истој биљној врсти зависно од услова спољне средине, али и од сорте, старости биљке и времена инфекције. На парадајзу симптоми се могу наћи на листу, стаблу, петељкама и плодовима. На листовима, нарочито млађим, долази до појаве ситних, браонкастих пега, до задебљања нерава због чега се лист наборава и увија. Некроза се јавља и на петељкама и стаблу, након чега најчешће пропада цела биљка. Појава симптома на плодовима значајно утиче на њихову тржишну вредност. На зеленим плодовима јављају се некротични прстенови и шаре неправилног облика, док су те пеге на зрелим плодовима углавном беле, бледоцрвене, оивичене концентричним прстеновима. Честа је појава неравномерног сазревања плодова.
Основни начини ширења вируса бронзавости парадајза су векторима (инсектима-трипсима) или зараженим садним материјалом. Исхраном трипса на зараженим биљкама (гајеним или коровским), трипс усваја и вирус који се умножава у његовом телу. Исхраном на другој, здравој биљци трипс преноси вирус, те и та биљка постаје заражена. Други начин ширења могућ је садњом зараженог расада.
Обзиром да сузбијање вируса није могуће, мере борбе огледају се у смањењу популације трипса, коришћењуздравог расада, уништавању коровских, као и заражених биљака. Препорука за сузбијање трипса је примена препарата на бази активних материја:спиносад (Laser 240 SC у дози 0,6 л/ха), форметанат-хидрохлорид (Dicarzol 50 SP у дози од 1 кг/ха) или диметоат (Perfekthion или Dimetogal у дози од 0,075-0,1 %).
Нови закон Европске уније за органску производњу
Европски парламент усвојио је нови законски оквир из области органске производње. Како је објавио портал serbiaorganica.info. циљ новог оквира је да осигура да се у ЕУ увозе само висококвалитетни органски производи, и треба да ступи на снагу до 1. јануара 2021. Закон између осталог, предвиђа:
1) висок квалитет органских производа
- Контрола базирана на ризику и ригидна контрола контаминације у читавом ланцу снабдевања.
- Сви производи увезени из земаља које нису чланице ЕУ морају да испуне стандарде ЕУ.
2) Повећати органску производњу у ЕУ
- Повећање понуде органског семена како би се задовољиле потребе пољопривредника.
- Мешовите фарме (паралелна производња): газдинства која производе и конвенционалне и органске производе, и даље се одобравају
- Лака сертификација за мале фарме
3) избегавати контаминацију хемијским пестицидима или синтетичким ђубривима
- Мере предострожности: пољопривредници и други оператери у ланцу снабдевања ће бити обавезни да спроведу низ мера за спречавање контаминације;
- Државе чланице које тренутно примењују максималне нивое за супстанце које нису дозвољене у органској храни, као што су пестициди, могу и даље да то примењују, под условом да дозволе увоз органских производа из других земаља ЕУ које поштују правила Уније
Дефиниција „органског производа“
Производ може бити сертификован као органски само ако није третиран пестицидима, синтетичким ђубривима и антибиотицима, забрањена је употреба ГМО. Треба поспешивати примену плодореда у производњи. Прерађени производи, треба да садрже најмање 95 % састојака сировина пореклом из органске производње.
Инцидентална контаминација
Произвођачи ће морати да користе све могуће алате и мере предострожности како би избегли контаминацију. Производ не губи статус сертификованог ако је контаминација ненамерна.
Извор: http://www.serbiaorganica.info
ЕК: Одличан одзив на ИПАРД позиве у Србији
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић састао се Новом са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем и генералним директором за пољопривреду и рурални развој Мариом Милучевим који су истакли да је одзив српских пољопривредних произвођача на ИПАРД позиве одличан, као и да је Србија направила велики напредак у пољопривреди.
Министар је подсетио да су већ расписана и затворена два позива која се односе на куповину нове механизације и опреме и куповину трактора, као и да је стигло 500 захтева. Недимовић се нада да ће следеће недеље бити потписан финансијски споразум са Европском комисијом и да ћемо у првих 10 до 15 дана јуна имати потписане прве уговоре са српским пољопривредницима.
„Ја се захваљујем Европској комисији која нам је помогла у овоме и сада можемо слободно да кажемо да је Србија део заједничке пољопривредне политике Европске уније”, закључио је Недимовић. Шеф Делегације Европске уније Сем Фабрици похвалио је рад министра Недимовића када је у питању ИПАРД и рекао да ће Европска унија финансијски подржати тај програм бесповратном помоћи од 175 милиона евра.
OБAВEШTEЊE O ПOВEЋAНOM РИЗИКУ OД УНOШEЊA ЗAРAЗНE БOЛEСTИ AФРИЧКE КУГE СВИЊA НA TEРИTOРИJУ РEПУБЛИКE СРБИJE И MEРAMA КOJE СE СПРOВOДE
Нaдлeжни oргaн зa пoслoвe вeтeринaрствa и бeзбeднoсти хрaнe Рeпубликe Maђaрскe, по oбaвeштeњу Eврoпскe Униje и Meђунaрoднe oргaнизaциje зa здрaвљe живoтињa (OIE), oбaвeстилo je Mинистaрствo пoљoприврeдe, шумaрствa и вoдoприврeдe Рeпубликe Србиje – Упрaву зa вeтeрину o пojaвљивaњу првoг случaja Aфричкe кугe свињa кoд дивљих свињa у Рeпублици Maђaрскoj.
У циљу спрeчaвaњa унoшeњa узрoчникa oвe бoлeсти нa пoдручje Рeпубликe Србиje, a нa oснoву Зaкoнa o вeтeринaрству и Нaрeдбe o прeдузимaњу мeрa зa спрeчaвaњe унoшeњa зaрaзнe бoлeсти Aфричкe кугe свињa (Pestis Suum Africana) у Рeпублику Србиjу, нa снaзи je мeрa зaбрaнe увoзa и трaнзитa свих пoшиљки хрaнe живoтињскoг пoрeклa из Рeпубликe Maђaрскe.
У нaрeднoм пeриoду прeдузимaћe сe вишe зaкoнoм прoписaних мeрa oд кojих je трeнутнo нajзнaчajниja пoтпунa кoнтрoлa унoшeњa хрaнe живoтињскoг пoрeклa из Рeпубликe Maђaрскe. Нaвeдeнa мeрa ћe сe спрoвoдити у сaрaдњи Mинистaрствa пoљoприврeдe, шумaрствa и вoдoприврeдe – пoсeбнo грaничнe вeтeринaрскe инспeкциje и вeтeринaрскe инспeкциje, сa Упрaвoм цaринa и Упрaвoм грaничнe пoлициje.
Вeтeринaрскa инспeкциja ћe у нaрeднoм пeриoду вршити пojaчaн нaдзoр нaд прoмeтoм хрaнe живoтињскoг пoрeклa нa свим мeстимa нa кojимa сe уoбичajeнo oбaвљa прoмeт oвe врстe хрaнe. Oвим путeм скрeћeмo пaжњу пoтрoшaчимa дa нe купуjу хрaну живoтињскoг пoрeклa нa мeстимa кoja нису пoд стaлним нaдзoрoм вeтeринaрскe инспeкциje.
Вeтeринaрскe стaницe и вeтeринaрски институти ћe у сaрaдњи сa вeтeринaрскoм инспeкциjoм, вршити интeзивaн aктивaн и пaсивaн нaдзoр фaрми свињa кaкo би сe пoдигao нивo прeвeнтивних и биoсигурнoсних мeрa и спрeчилo eвeнтуaлнo унoшeњe вирусa aфричкe кугe свињa у пoпулaциjу дoмaћих свињa.
Држaoцимa свињa скрeћeмo пaжњу дa je, у циљу спрeчaвaњa пojaвe бoлeсти, нajвaжниje спрeчити билo кaкaв кoнтaкт сa дивљим свињaмa, штo сe пoсeбнo oднoси нa лoвцe, љубитeљe прирoдe и другa лицa кoja пoсeћуjу лoвиштa или прирoду у инфицирaним држaвaмa.
Извор: Министарство пољопривреде РС
Јачање сарадње УАЕ и Србије у области пољопривреде и безбедности хране
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић разговорао је са амбасадором Уједињених Арапских Емирата Њ.Е. Mубaрaк Сaид Aхмeд Буршaид Aл Дaхeријем о даљем јачању економске и привредне сарадње.
Током састанка договорено је да ће се у наредном периоду потписати Меморандум о разумевању између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Министарства за климатске промене и животну средину Уједињених Арапских Емирата о сарадњи у области пољопривреде и безбедности хране.
У корист одличне сарадње говоре подаци који показују да је укупна размена пољопривредно-прехрамбених производа током 2017. године билa вишa за 68% од остварене трговине у 2016. години. Вредност прошлогодишњег извоза износила је око 20,4 милиона USD и представља повећање од 76% у односу на 2016. годину. Република Србијa и у 2017. години бележи суфицит од 20,3 милиона USD у размени пољопривредно-прехрамбених производа са УАЕ.
Извор: Министарство пољопривреде РС
Наставак успешне сарадње Министарства, FAO и EBRD на унапређењу пољопривредне производње у Србији
Министарствo пољопривреде, шумарства и водопривреде, Организацијa за храну и пољопривреду (UN FAO) и Европскa банкa за обнову и развој (EBRD) наставиће и у будућем периоду сарадњу на унапређењу пољопривредне производње у Србији, а фокус ће бити на наводњавању, промоцији извоза хране и подизању квалитета путем развијања ознака квалитета и ознака географског порекла.Како је најављено на конференцији за новинаре, приоpитети у заједничком будућем петогодишњем раду биће дефинисани Меморандумом о разумевању између три институције.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић подсетио је да Министарство, FAO и EBRD сарађују већ дуже време на неколико различитих пројеката чија је реализација у току. Међу њима су пројекат „Српски квалитет“, који се односи на обележавање пољопривредних и прехрамбених производа жигом који гарантује да су направљени искључиво од домаћих сировина и да су доказано вишег квалитета у односу на конкуренцију и пројекат „Унапређење квалитета и безбедности хране у сектору производње меса у Србији“, у оквиру чега је донет правилник којим је омогућен легалан излазак малих произвођача меса и млека на тржиште.Недимовић је истакао да наводњавање треба да буде једна од најважнијих ствари у будућности за српску пољопривреду, напоменувши да се тренутно у Србији реализује пројекат развоја система за наводњавање који се финансира кроз кредитну подршку Фонда за развој Абу Дабија.
„Тренутно 14 пројеката система за наводњавање реализујемо на целој територији Србије, у припреми је још 15 пројеката за 2018. годину“, рекао је Недимовић, који очекује да ће до краја 2019. потпуно бити искоришћен овај извор финансирања.
Министар је додао да се у сусрет томе, већ шест-седам месеци разговара са EBRD о могућностима наставка финасирањa овог пројекта, a ради се о још већем капaцитету система финансирања како би што више пољопривредног земљишта било стављено под системе за наводњавање.
Старији економиста UN FAО Емануел Хидиер казао је да FAO и EBRD имају заиста блиску сарадњу са Министарством дужи низ година, и да је она заснована на „лепој комбинацији њихових јаких тачака“.
Министарство пољопривреде одређује усмерење и политике за пољопривредни сектор, EBRD је показала да је јако добра да нађе и стави на располагање финансирање за овај сектор, а улога FAО је да донесе „know-how“ знање и искуство из инострaнства и помоћ када се ради о политикама и инвестицијама, навео је Хидиер.
Директор агробизниса за југоисточну Европу EBRD Миљан Ждрале навео је да та институција ради у 36 земаља централне и југоисточне Европе, централне Азије, Турске и северне Африке, и да је Србија једна у врху, заједно са Украјином, где имају највише, ако се гледа по глави становника, и финансијских пласмана и институционалне сарадње са Министарством пољопривреде. Ждрале је изразио задовољство што ће та сарадња бити настављена и у будућности, и то у дужем периоду.
Полазећи од значајног броја пројеката које су FAO и EBRD до сада реализовале у Србији, приоpитети будуће сарадње биће: наводњавање, односно помоћ Србији у изградњи нових и ревитализацији постојећих система за наводњавање, промоција извоза пољопривредно-прехрамбених производа из Србије и рад на политици и унапређењу квалитета пољопривредно-прехрамбених производа путем развијања ознака квалитета и ознака географског порекла.
Економиста UN FAO Лиса Паљети рекла је да је циљ увођења ознаке географског порекла унапређење квалитета и промовисање у земљи и иностранству производа из Србије. Ти производи испуњавају следеће услове: специфичан квалитет производа, специфичан начин производње, дефинисано географско порекло сировина и назив и репутација производа који га разликују од других на тржишту. За географску ознаку порекла до сада су сертификовани следећи производи: Ариљска малина и Облачинска вишња, а у току је сертификација Копаоничког ајвара.
Извор: Министарство пољопривреде Републике Србије