Vesti iz poljoprivrede

Prolećna setva biće skuplja od prošlogodišnje

Prolećna setva se bliži, a za ratare je nakon protekle sušne godine, najveći problem obezbediti novac za kupovinu repromaterijala i zasnivanje novog proizvodnog ciklusa.Na pojedinim parcelama u ataru Bača biće zasejana soja, koja će i ovoga puta dominirati u setvenoj strukturi tog kraja. Ali, dok se sejalice ne razmile po poljima treba kupiti seme i obezbediti sve ostale inpute,  izveštava Radio televizija Vojvodine. U protekloj sušnoj godini mnogi ratari su uknjižili gubitke, pa ih od samog pomena finansiranja novog proizvodnog ciklusa, kako bi se to narodski reklo – boli glava.

Izvor: Agrodan


Nastavak uspešne saradnje Ministarstva, FAO i EBRD na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastaviće i u budućem periodu saradnju na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a fokus će biti na navodnjavanju, promociji izvoza hrane i podizanju kvaliteta putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.Kako je najavljeno na konferenciji za novinare, priopiteti u zajedničkom budućem petogodišnjem radu biće definisani Memorandumom o razumevanju između tri institucije.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović podsetio je da Ministarstvo, FAO i EBRD sarađuju već duže vreme na nekoliko različitih projekata čija je realizacija u toku. Među njima su projekat „Srpski kvalitet“, koji se odnosi na obeležavanje poljoprivrednih i prehrambenih  proizvoda žigom koji garantuje da su napravljeni isključivo od domaćih sirovina i da su dokazano višeg kvaliteta u odnosu na konkurenciju i projekat „Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji“, u okviru čega je donet pravilnik kojim je omogućen legalan izlazak malih proizvođača mesa i mleka na tržište.Nedimović je istakao da navodnjavanje treba da bude jedna od najvažnijih stvari u budućnosti za srpsku poljoprivredu, napomenuvši da se trenutno u Srbiji realizuje projekat razvoja sistema za navodnjavanje koji se finansira kroz kreditnu podršku Fonda za razvoj Abu Dabija.

„Trenutno 14 projekata sistema za navodnjavanje realizujemo na celoj teritoriji Srbije, u pripremi je još 15 projekata za 2018. godinu“, rekao je Nedimović, koji očekuje da će do kraja 2019. potpuno biti iskorišćen ovaj izvor finansiranja.

Ministar je dodao da se u susret tome, već  šest-sedam meseci razgovara sa EBRD o mogućnostima nastavka finasiranja ovog projekta, a radi se o još većem kapacitetu sistema finansiranja kako bi što više poljoprivrednog zemljišta bilo stavljeno pod sisteme za navodnjavanje.

Stariji ekonomista UN FAO Emanuel Hidier kazao je da FAO i EBRD imaju zaista blisku saradnju sa Ministarstvom duži niz godina, i da je ona zasnovana na „lepoj kombinaciji njihovih jakih tačaka“.

Ministarstvo poljoprivrede određuje usmerenje i politike za poljoprivredni sektor, EBRD je pokazala da je jako dobra da nađe i stavi na raspolaganje finansiranje za ovaj sektor, a uloga  FAO je da donese „know-how“ znanje i iskustvo iz inostranstva i pomoć kada se radi o politikama i investicijama, naveo je Hidier.

Direktor agrobiznisa za jugoistočnu Evropu EBRD Miljan Ždrale naveo je da ta institucija radi u 36 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, centralne Azije, Turske i severne Afrike,  i da je  Srbija jedna u vrhu, zajedno sa Ukrajinom, gde imaju najviše, ako se gleda po glavi stanovnika, i finansijskih plasmana i institucionalne saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. Ždrale je izrazio zadovoljstvo što će ta saradnja biti nastavljena i u budućnosti, i to u dužem periodu.

Polazeći od značajnog broja projekata koje su FAO i EBRD do sada realizovale u Srbiji, priopiteti buduće saradnje biće: navodnjavanje, odnosno pomoć Srbiji u izgradnji novih i revitalizaciji postojećih sistema za navodnjavanje, promocija izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije i rad na politici i unapređenju kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.

Ekonomista UN FAO Lisa Paljeti rekla je da je cilj uvođenja oznake geografskog porekla  unapređenje kvaliteta i promovisanje u zemlji i inostranstvu proizvoda iz Srbije. Ti proizvodi  ispunjavaju sledeće uslove:  specifičan kvalitet proizvoda, specifičan način proizvodnje, definisano geografsko poreklo sirovina i naziv i reputacija proizvoda koji ga razlikuju od drugih na tržištu. Za geografsku oznaku porekla do sada su sertifikovani sledeći proizvodi: Ariljska malina i Oblačinska višnja, a u toku je sertifikacija Kopaoničkog ajvara.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije


Srbija lane izvezla manju količinu poljoprivrednih proizvoda

Protekle godine došlo je do smanjenja izvoza svih vodećih poljoprivrednih proizvoda naše zemlje, u poređenju sa 2016. godinom, pokazuju konačni rezultati Republičkog zavoda za statistiku.Izvoz kukuruza manji je za 72 miliona dolara, cigareta 42 miliona dolara, a zamrznutih malina 15 miliona dolara. Kada su u pitanju proizvođači šećera njihov bilans je bio manji za 35 miliona dolara.

Izvoz agrarnih i prehrambenih proizvoda u zbiru iznosio je 3,2 mlijardi USD, i u odnosu na 2016. bio je manji za 1%. Po objašnjenju analitičara Vojislava Stankovića, krajnji rezultat „izvukao“ je rekordan izvoz ranog povrća, u prvoj polovini godini, određenih vrsta voća i prehrambenih proizvoda koje su proizvođači najviše plasirali na tržišta Evropske unije i država u okruženju.

Alarmantan je podatak to što je uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za godinu dana porastao u proseku 15,4%. Iako srpski agrar i dalje sa svetom trguje u plusu, suficit je je u 2017. bio manji od 16%. Podaci su posebno obeshrabrujući za domaće stočarstvo, ali i potrošače, jer je uvoz zamrznutog svinjskog mesa uvećan više od 50%, a jaja i mlečnih proizvoda za trećinu, piše Politika.

Izvori: „Politika“, „Agromedia“