Vesti iz poljoprivrede

 

Usevi i padavine

 

             Na području Braničevskog okruga ozimim strnim žitima posejano je oko 40.000 ha. Sva žita se nalaze u fazi tehnološke zrelosti. Žetva ječma i pšenice je počela ali usled obilnih padavina došlo je do prekida.  Ovako učestale padavine utiču na komercijalni kvalitet pšenice, što dovodi do smanjenja prinosa. Sam kraj vegetacije ozimih strnih žita, posmatrano  sa agrometorološkog aspekta bio je negativan. U najkritičnojoj fazi, fazi nalivanja zrna imali smo izuzetno visoke dnevne temperature vazduha, što je dovelo do skraćenja vegetacije i bržeg sazrevanja a samim tim i smanjenja prinosa kao i padavine u proteklom periodu. Zbog ovih negativnih agrometeoroloških faktora očekuje se smanjenje prinosa pšenice od 10-20 %  u zavisnosti od područja, parcele i primenjene agrotehnike. Što se tiče jarih kutura, pre svega kukuruza, koji se nalazi na velikom procentu površina  u fazi metličenja i svilanja ove padavine su dobro došle. Ako u narednih 15 do 20 dana i dnevne temperature ne budu ekstremno visoke, možemo da očekujemo i  dobru oplodnju a samim tim i dobar potencijal za dobar rod.  Negativan efekat padavina se primećuje na parcelama gde se pojavio plužni đon, što dovodi do zadržavanja vode na površini (zabarivanje), što svakako negativno utiče na iznikle useve.

Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing.

PSSS Požarevac

Izvor: Nedeljnik „Reč naroda“


 

Kukuruzni plamenac

(Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Požarevac, usevi merkantilnog, semenskog i kukuruza šećerca nalaze se u fazi od devet listova razvijeno do početka pojave metlice (BBCH 17-51).

        Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis). U usevu kukuruza šećerca beležimo položena jajna legla na 8 odsto biljaka, dok u merkantilnom kukuruzu procenat položenih jajnih legala iznosi 5 posto.

           Prag štetnosti za kukuruzni plamenac je 10 posto biljaka sa položenim jajnim leglima kod merkantilnog kukuruza i 5 posto biljaka sa položenim jajnim leglima kod semenskog i kukuruza šećerca.

            Proizvođačima kukuruza se preporučuje obilazak useva i pregled na prisustvo jajnih legala. Po postizanju praga štetnosti treba sprovesti hemijske mere zaštite primenom nekog od registrovanih insekticida: Ampligo 150 ZC (hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,2 – 0,25 l/ha; Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,1-0,15l/ha.

Jovica Jurišić, dipl.inž.zaštite bilja

Izvor: Nedeljnik „Reč naroda“


VSI POŽAREVAC: 

Svinjarstvo – najzastupljenija grana stočarstva

Veterinarski specijalistički institut iz Požarevca organizovao je šesnaestu godinu zaredom na Srebrnom jezeru kraj Velikog Gradišta, trodnevni skup o zdravstvenoj zaštiti, selekciji i reprodukciji svinja. Ovo je jedinstveni skup takve vrste i posvećen je najzastupljenijoj grani stočarstva u Srbiji  – svinjarstvu.

             Simpozijum na Srebrnom jezeru okupio je i ove godine oko 200 učesnika iz svih delova Srbije, veterinara, agronoma, predstavnika veterinarskih  farmaceutskih kuća, farmera… Skup je imao međunarodni karakter – u njegovom stručnom i naučnom radu, podeljenom po plenarnim zasedanjima, učestvovali su eksperti iz zemalja Regiona i Evrope. Među njima, što organizator posebno ističe, i genetičari iz Španije, zemlje poznate po uzgoju svinja.

           U ime Organizacionog odbora Šesnaestog simpozijuma “Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja“ na otvaranju skupa učesnike je pozdravio predsednik, doktor veterinarske medicine Ivan Dobrosavljević. On je, između ostalog, rekao da ovaj, sada već tradicionalni skup, svake godine okuplja veliki broj stručnjaka iz svih oblasti uzgoja, selekcije, ishrane, reprodukcije i zdravstvene zaštite svinja.

– Osnovni cilj savetovanja je uvek bio sticanje i međusobna razmena znanja i iskustava, kao i međusobno upoznavanje, poslovno i stručno povezivanje proizvođača i odgajivača svinja međusobno i sa stručnjacima različitih profila, čiji su saveti uvek zlata vredni. Zato vas pozivam da iskoristite ova tri dana uzimajući aktivno učešće na predavanjima, tokom diskusija i da razmenjujete što više informacija.

Nastavi sa čitanjem teksta…

Izvor: Nedeljnik „Reč naroda“


Poljoprivredna praksa i zaštita životne sredine

Piše: dr Jasminka Đorđević  Miloradović, profesor

Pravila dobre poljoprivredne prakse  (PDPP) postala su imerativ u zaštiti životne sredine u svim proizvodnim regionima i razvijenim zemljama. U prethodnim brojevima osvrnula sam se na probleme zagađenja podzemnih i voda za piće iz poljoprivrednih izvora. Zato smatram obavezom da naše poljoprivrednike uputim u principe PDPP.

UPOTREBA AZOTNIH ĐUBRIVA

U setvenoj strukturi na teritoriji grada Požarevca preovlađuje ratarenje sa ukupnim površinama pod kukuruzom od 16.980 hektara i strnim žitima od 4.781 hektara. Zajedno sa manjim površinama pod suncokretom, lucerkom, sojom, šećernom repom, pod ratarstvom ukupno je bilo 20.488 hektara.

Povrtarstvo ukupno je bilo na 2.750 ha, dok je voćarstvo i vinogradaarstvo manje zastupljeno. Livade i pašnjaci su zauzimali 3.743 ha. Sa setvom i negom useva, kao i za đubrenje višegodišnjih zasada upotrebljeno je ukupno 3.097 tona đubriva sa različitim sadržajem i formulacijom azotnih jedinjenja pristupačnih za biljke. Po vrstama upotrebljavana su đubriva N:P:K (15:15:15), KAN (krečni amonijum nitrat), AN (amonijum nitratat) i UREA (karbamid).

Ukupan unos đubriva na svim obradivim površinama, u svim usevima na teritoriji grada, dovodi do podatka o prosečnom unosu azota od 35,53 kg/ha za jednu godinu.

Nastavi sa čitanjem teksta…

Izvor: Nedeljnik „Reč naroda“


Virus bronzavosti paradajza

/Nevena Ristić, mast.ing./

Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted witt virus, TSWV) jedan je od najrasprostranjenijih biljnih virusa. Susreće se na velikom broju domaćih, gajenih i korovskih, kao i ukrasnih biljaka. Ovaj virus pripada grupi ekonomski najvažnijih i najdestruktivnijih virusa, naročito u proizvodnji paradajza, paprike, salate, duvana i ukrasnih biljaka.

           Simptomi TSWV mogu biti veoma raznovrsni i različiti na jednoj istoj biljnoj vrsti zavisno od uslova spoljne sredine, ali i od sorte, starosti biljke i vremena infekcije. Na paradajzu simptomi se mogu naći na listu, stablu, peteljkama i plodovima. Na listovima, naročito mlađim, dolazi do pojave sitnih, braonkastih pega, do zadebljanja nerava zbog čega se list naborava i uvija. Nekroza se javlja i na peteljkama i stablu, nakon čega najčešće propada cela biljka. Pojava simptoma na plodovima značajno utiče na njihovu tržišnu vrednost. Na zelenim plodovima javljaju se nekrotični prstenovi i šare nepravilnog oblika, dok su te pege na zrelim plodovima uglavnom bele, bledocrvene, oivičene koncentričnim prstenovima. Česta je pojava neravnomernog sazrevanja plodova.

Osnovni načini širenja virusa bronzavosti paradajza su vektorima (insektima-tripsima) ili zaraženim sadnim materijalom. Ishranom tripsa na zaraženim biljkama (gajenim ili korovskim), trips usvaja i virus koji se umnožava u njegovom telu. Ishranom na drugoj, zdravoj biljci trips prenosi virus, te i ta biljka postaje zaražena. Drugi način širenja moguć je sadnjom zaraženog rasada.

Obzirom da suzbijanje virusa nije moguće, mere borbe ogledaju se u smanjenju populacije tripsa, korišćenjuzdravog rasada, uništavanju korovskih, kao i zaraženih biljaka. Preporuka za suzbijanje tripsa je primena preparata na bazi aktivnih materija:spinosad (Laser 240 SC u dozi 0,6 l/ha), formetanat-hidrohlorid (Dicarzol 50 SP u dozi od 1 kg/ha) ili dimetoat (Perfekthion ili Dimetogal u dozi od 0,075-0,1 %).

Izvor: Nedeljnik „Reč naroda“


Novi zakon Evropske unije  za organsku proizvodnju

Evropski parlament usvojio je novi zakonski okvir iz oblasti organske proizvodnje. Kako je objavio portal  serbiaorganica.info. cilj novog okvira je da osigura da se u EU uvoze samo visokokvalitetni organski proizvodi,  i treba da stupi na snagu do 1. januara 2021. Zakon između ostalog, predviđa:

1) visok kvalitet organskih proizvoda

  • Kontrola bazirana na riziku i rigidna kontrola kontaminacije u čitavom lancu snabdevanja.
  • Svi proizvodi uvezeni iz zemalja koje nisu članice EU moraju da ispune standarde EU.

2) Povećati organsku proizvodnju u EU

  • Povećanje ponude organskog semena kako bi se zadovoljile potrebe poljoprivrednika.
  • Mešovite farme (paralelna proizvodnja): gazdinstva koja proizvode i konvencionalne i organske proizvode, i dalje se odobravaju
  • Laka sertifikacija za male farme

3) izbegavati kontaminaciju hemijskim pesticidima ili sintetičkim đubrivima

  • Mere predostrožnosti: poljoprivrednici i drugi operateri u lancu snabdevanja će biti obavezni da sprovedu niz mera za sprečavanje kontaminacije;
  • Države članice koje trenutno primenjuju maksimalne nivoe za supstance koje nisu dozvoljene u organskoj hrani, kao što su pesticidi, mogu i dalje da to primenjuju, pod uslovom da dozvole uvoz organskih proizvoda iz drugih zemalja EU koje poštuju pravila Unije

Definicija „organskog proizvoda“

Proizvod  može biti sertifikovan kao organski samo ako nije tretiran pesticidima, sintetičkim đubrivima i antibioticima, zabranjena je upotreba GMO. Treba pospešivati primenu plodoreda u proizvodnji.  Prerađeni proizvodi, treba da sadrže najmanje 95 % sastojaka sirovina poreklom iz organske proizvodnje.

Incidentalna kontaminacija

Proizvođači će morati da koriste sve moguće alate i mere predostrožnosti kako bi izbegli kontaminaciju.  Proizvod ne gubi status sertifikovanog ako je kontaminacija nenamerna.

Izvor: http://www.serbiaorganica.info


EK: Odličan odziv na IPARD pozive u Srbiji

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se Novom sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i generalnim direktorom za poljoprivredu i ruralni razvoj Mariom Milučevim koji su istakli da je odziv srpskih poljoprivrednih proizvođača na IPARD pozive odličan, kao i da je Srbija napravila veliki napredak u poljoprivredi.

Ministar je podsetio da su već raspisana i zatvorena dva poziva koja se odnose na kupovinu nove mehanizacije i opreme i kupovinu traktora, kao i da je stiglo 500 zahteva. Nedimović se nada da će sledeće nedelje biti potpisan finansijski sporazum sa Evropskom komisijom i  da ćemo u prvih 10 do 15 dana juna imati potpisane prve ugovore sa srpskim poljoprivrednicima.

„Ja se zahvaljujem Evropskoj komisiji koja nam je pomogla u ovome i sada možemo slobodno da kažemo da je Srbija deo zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije”, zaključio je Nedimović. Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici pohvalio je rad ministra Nedimovića kada je u pitanju IPARD i rekao da će Evropska unija finansijski podržati taj program bespovratnom pomoći od 175 miliona evra.


OBAVEŠTENjE O POVEĆANOM RIZIKU OD UNOŠENjA ZARAZNE BOLESTI AFRIČKE KUGE SVINjA NA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE I MERAMA KOJE SE SPROVODE

Nadležni organ za poslove veterinarstva i bezbednosti hrane Republike Mađarske, po obaveštenju Evropske Unije i Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE), obavestilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Upravu za veterinu o pojavljivanju prvog slučaja Afričke kuge svinja kod divljih svinja u Republici Mađarskoj.

U cilju sprečavanja unošenja uzročnika ove bolesti na područje Republike Srbije, a na osnovu Zakona o veterinarstvu i Naredbe o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti Afričke kuge svinja (Pestis Suum Africana) u Republiku Srbiju, na snazi je mera zabrane uvoza i tranzita svih pošiljki hrane životinjskog porekla iz Republike Mađarske.

U narednom periodu preduzimaće se  više zakonom propisanih mera od kojih je trenutno najznačajnija potpuna kontrola unošenja hrane životinjskog porekla iz Republike Mađarske. Navedena mera će se sprovoditi u saradnji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – posebno granične veterinarske inspekcije i veterinarske inspekcije, sa Upravom carina i Upravom granične policije.

Veterinarska inspekcija će u narednom periodu vršiti pojačan nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla na svim mestima na kojima se uobičajeno obavlja promet ove vrste hrane. Ovim putem skrećemo pažnju potrošačima da ne kupuju hranu životinjskog porekla na mestima koja nisu pod stalnim nadzorom veterinarske inspekcije.

Veterinarske stanice i veterinarski instituti će u saradnji sa veterinarskom inspekcijom, vršiti intezivan aktivan i pasivan nadzor farmi svinja kako bi se podigao nivo preventivnih i biosigurnosnih mera i sprečilo eventualno unošenje virusa afričke kuge svinja u populaciju domaćih svinja.

Držaocima svinja skrećemo pažnju da je, u cilju sprečavanja pojave bolesti, najvažnije sprečiti bilo kakav kontakt sa divljim svinjama, što se posebno odnosi na lovce, ljubitelje prirode i druga lica koja posećuju lovišta ili prirodu u inficiranim državama.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede RS


Jačanje saradnje UAE i Srbije u oblasti poljoprivrede i bezbednosti hrane

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović razgovorao je sa ambasadorom Ujedinjenih Arapskih Emirata Nj.E. Mubarak Said Ahmed Buršaid Al Daherijem o daljem jačanju ekonomske i privredne saradnje.

Tokom sastanka dogovoreno je da će se u narednom periodu potpisati Memorandum o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Ministarstva za klimatske promene i životnu sredinu Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti poljoprivrede i bezbednosti hrane.

U korist odlične saradnje govore podaci koji pokazuju da je ukupna razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda tokom 2017. godine bila viša za 68% od ostvarene trgovine u 2016. godini. Vrednost prošlogodišnjeg izvoza iznosila je oko 20,4 miliona USD i predstavlja povećanje od 76% u odnosu na 2016. godinu. Republika Srbija i u 2017. godini beleži suficit od 20,3 miliona USD u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa UAE.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede RS


Nastavak uspešne saradnje Ministarstva, FAO i EBRD na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastaviće i u budućem periodu saradnju na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a fokus će biti na navodnjavanju, promociji izvoza hrane i podizanju kvaliteta putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.Kako je najavljeno na konferenciji za novinare, priopiteti u zajedničkom budućem petogodišnjem radu biće definisani Memorandumom o razumevanju između tri institucije.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović podsetio je da Ministarstvo, FAO i EBRD sarađuju već duže vreme na nekoliko različitih projekata čija je realizacija u toku. Među njima su projekat „Srpski kvalitet“, koji se odnosi na obeležavanje poljoprivrednih i prehrambenih  proizvoda žigom koji garantuje da su napravljeni isključivo od domaćih sirovina i da su dokazano višeg kvaliteta u odnosu na konkurenciju i projekat „Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji“, u okviru čega je donet pravilnik kojim je omogućen legalan izlazak malih proizvođača mesa i mleka na tržište.Nedimović je istakao da navodnjavanje treba da bude jedna od najvažnijih stvari u budućnosti za srpsku poljoprivredu, napomenuvši da se trenutno u Srbiji realizuje projekat razvoja sistema za navodnjavanje koji se finansira kroz kreditnu podršku Fonda za razvoj Abu Dabija.

„Trenutno 14 projekata sistema za navodnjavanje realizujemo na celoj teritoriji Srbije, u pripremi je još 15 projekata za 2018. godinu“, rekao je Nedimović, koji očekuje da će do kraja 2019. potpuno biti iskorišćen ovaj izvor finansiranja.

Ministar je dodao da se u susret tome, već  šest-sedam meseci razgovara sa EBRD o mogućnostima nastavka finasiranja ovog projekta, a radi se o još većem kapacitetu sistema finansiranja kako bi što više poljoprivrednog zemljišta bilo stavljeno pod sisteme za navodnjavanje.

Stariji ekonomista UN FAO Emanuel Hidier kazao je da FAO i EBRD imaju zaista blisku saradnju sa Ministarstvom duži niz godina, i da je ona zasnovana na „lepoj kombinaciji njihovih jakih tačaka“.

Ministarstvo poljoprivrede određuje usmerenje i politike za poljoprivredni sektor, EBRD je pokazala da je jako dobra da nađe i stavi na raspolaganje finansiranje za ovaj sektor, a uloga  FAO je da donese „know-how“ znanje i iskustvo iz inostranstva i pomoć kada se radi o politikama i investicijama, naveo je Hidier.

Direktor agrobiznisa za jugoistočnu Evropu EBRD Miljan Ždrale naveo je da ta institucija radi u 36 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, centralne Azije, Turske i severne Afrike,  i da je  Srbija jedna u vrhu, zajedno sa Ukrajinom, gde imaju najviše, ako se gleda po glavi stanovnika, i finansijskih plasmana i institucionalne saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. Ždrale je izrazio zadovoljstvo što će ta saradnja biti nastavljena i u budućnosti, i to u dužem periodu.

Polazeći od značajnog broja projekata koje su FAO i EBRD do sada realizovale u Srbiji, priopiteti buduće saradnje biće: navodnjavanje, odnosno pomoć Srbiji u izgradnji novih i revitalizaciji postojećih sistema za navodnjavanje, promocija izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije i rad na politici i unapređenju kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.

Ekonomista UN FAO Lisa Paljeti rekla je da je cilj uvođenja oznake geografskog porekla  unapređenje kvaliteta i promovisanje u zemlji i inostranstvu proizvoda iz Srbije. Ti proizvodi  ispunjavaju sledeće uslove:  specifičan kvalitet proizvoda, specifičan način proizvodnje, definisano geografsko poreklo sirovina i naziv i reputacija proizvoda koji ga razlikuju od drugih na tržištu. Za geografsku oznaku porekla do sada su sertifikovani sledeći proizvodi: Ariljska malina i Oblačinska višnja, a u toku je sertifikacija Kopaoničkog ajvara.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije