Od jajeta do koke – od koke do jajeta

kokosiji-grad
Farma u Dublju – kokošiji grad

Živinarska farma „Dublje“ u Svilajncu posluje kao radna jedinica „Union MZ“-a. Nekih sat vremena lagane vožnje od Požarevca, uz prelep ambijent ovog dela Srbije dolazimo i do same farme. Uz put od Mikice Milenkovića, vlasnika „Uniona“  saznajemo da ova firma  ima razvijenu živinarsku proivodnju u dva pravca: najpre,  tov brojlera a zatim i  i odgoj i eksploatacija roditelja, odnosno, inkubatorska stanica. Već na ulazu u farmu , dočekuju nas obavezne mere preventive – zaštitna odeća, kapa i  kaljače, higijenske barijere,  a onda  i poznanstvo sa  Vladanom Savićem, doktorom veterinarske medicine rukovodiocem živinarske proizvodnje.

-Nemojte da se čudite ovoim merama, jer je profilaksa, odnosno preventiva najbitnija u svakoj proizvodnji, pogotovo u proizvodnji životnih namirnica. – objašnjava Dr.Vladan Savić –  Na kraju krajeva, iz svega proističe zdravlje ljudi koji će u završnom procesu biti krajnji korisnici proizvoda sa ovih farmi.

 Ulazak u uzgojne pogone nas je veoma impresionirao, i to ne samo po broju piladi i kokoški, već i po specifičnosti opreme i procesu koji se ovde sprovodi. Ono što nas je najviše zanimalo je kako se odvija iskonski proces od jajeta do kokoške, odnosno, od kokoške do jajeta. Rečju, rad same farme.

dr-vladan-savic-rukovodilac-zivinarske-proizvodnje-u-dublju
Doktor Vladan Savić

– Osnov svega, kao što ste upoznati prilikom dolaska je živinarska proizvodnja – govori nam Dr. Savić – Ona se deli na dve linije, jedna je laka linija, a druga teška. Laka linija predstavlja proizvodnju koka nosilja konzumnih jaja, koje su po svojoj genetici sofisticirane za proizvodnju 320 do 330  jaja godišnje. Reč je o kokama koje su u kaveznim sistemima smeštene bez prisustva pevaca. Teška linija je, zapravo linija koja služi za proizvodnju mesa. Ova linija u svom genetskom potencijalu ima mnogo manje jaja, za nekih 50 procenata. Pilići koji se dobijaju od ovih koka idu u tov, odnosno, kako je pomenuto, za proizvodnju živinskog mesa. U ovom delu proizvodnje, roditeljska pilad dobija se iz Mađarske, Holandije i Nemačke kao jednodnevno pile, a u pogonu se vrši odgoj u vremenu od 20 do 24 nedelje. Nakon toga kreće se u eksploataciju pileta gde njegov reproduktivni ciklus traje oko 30 do 35 nedelja, nakon čega sama životinja odlazi u dalji proces proizvodnje. – objašnjava detalje doktor Vladan Savić.

50.000 pilića dolazi na svet

odmah-po-rodjenju-svako-pile-se-vakcinise
Odmah po rođenju svako pile se vakciniše

Što se tiče ovog dela, inkubatorska stanica je direktno vezana za proizvodnju samih priplodnih jaja. Ta jaja idu u inkubatorsku stanicu, na izvođenje, odnosno ovde pilići posle određenog vremenskog  dolaze na svet.  Mi smo imali priliku da prisustvujemo veličanstvenom trenutku kada se sama stanica otvara i vidimo na hiljade tek izleglih pilića, što je, za onog ko po prvi put prisustvuje ovakvom događaju, jedinstven momenat. Ono što nas je najviše zanimalo je dalji proces:

– Kao što sami vidite, na ovom mestu, neposredno po izlasku pilića iz inkubatora, naši ljudi vrše obradu samih pilića. Najpre se vrši njihov odabir, zatim obrada i na kraju vakcinacija po dva principa – klasičnim ubodom igle i aerosol, odnosno putem raspršivača. – objašnjava nam Dr.Savić.- Ono što sledi je njihovo pakovanje, to jest , priprema za transport i isporuka na određene lokacije za tov brojlera ili komercijalnu prodaju. Jedna od tih lokacija je farma Sojin salaš u Požarevcu,  čiji je kapacitet 48.000, odnosno četri objekata po 12.000pileta u turnusu.

Uslovi za uzgoj što sličniji prirodnim

 

Kapacitet same farme u Dublju na godišnjem nivou  je 20.000 roditelja . Rečju, oko  3.000.000 jednodnevnih piladi. Od ove količine, veći deo se utovi na samoj farmi, a jedan deo ide u komercijalnu prodaju. Detalj koji nam je privukao pažnju je da se ovde radi neprekidno 24 sata dnevno, tako da su zaposleni non-stop u neposrednoj proveri, opskrbljivanju, uklanjanju eventualnih nedostataka. Naravno, deo poslova obavljaju mašine, no, i ovde je potrebno prisustvo stručnjaka radi kontrole samih mašina i njihovog rada.

Imajući u vidu da je kokoška biće kome je, kao i svim životinjama prirodno stanište mnogo drugačije od ovog u kome se uzgajaju uz pomoć čoveka, neophodno je uslove prilagoditi prirodnim. Evo šta o tome kaže Vladan Savić:

ovde-se-prilagodjava-svetlosni-i-temperaturni-ambijent
Ovde se prilagođava svetlosni i        temperaturni ambijent

– U procesu domestifikacije, odnosno prilagođavanja uslova odgoja samoj vrsti, ptice su pretrpele najveću promenu. Mi smo pticu koja je živela u najčistijoj sredini – živela na drvetu, letela u vazduhu, hranila se po instinku i iskonskim potrebama, morali da prilagodimo uslovima koji vladaju na zemlji, konkretno u ovom slučaju – farmi, koja nije njen prirodni ambijent. Samim tim, oprema i objekti su morali da pretrpe ogromne promene kako bi se, u ovom slučaju kokoškama, na najbolji način simulirao prirodni ambijent. I ne samo to, već i da se u ovim uslovima sačuvaju svi prirodni, odnosno genetski resursi samih životinja – na nastave da nose jaja, da se normalno razvijaju, baš kao što je to bilo nekada u prirodnom okruženju.

Nadovezujući se na reči Dr. Savića, uočili smo da se u objektima na farmi u Dublju, u samom smislu te reči, kokoškama prilagođavanjem temperaturnih i svetlosnih uslova dočarava ambijet doba dana i  doba godine.

– Upravo tako! U objektima za uzgoj i eskploataciju vrši se proces takozvane mimikrije , odnosno da svetlosnim efektima i pristupačnosti hrane vršimo simulaciju dužine i doba dana, a temperaturom određeno godišnje doba. Samim tim, ide se u dva pravca – prilagođavaju se uslovi boravka životinja na farmi, kao i optimalni uslovi za njihovu eksploataciju, odnosno veća proizvodnja jaja i mesa. – objašnjava nam Dr. Savić –  No, najbitnije je da se očuva ali i poboljša zdravlje životinja koje se ovde uzgajaju . Samim tim, vrši se indirektno očuvanje zdavlja ljudi koji će u nastavku procesa, biti kupci  jednodnevnih pilića ili korisnici prehrambenih namirnica čiji je proces ovde započeo. Program zaštite i vakcinacije koji se ovde primenjuje jako je bitan za buduću uspešnu proizvodnju, kako na velikim farmama tako i u malim individualnim gazdinstvima koja kupuju jednodnevne piliće.zaključuje naš domaćin na farmi Dr.Vladan Savić.

Bio je ovo dan na farmi u Dublju kada je svet ugledalo 50.000 pilića, odnosno 50.000 novih bića na planeti. Prisustvovati ovakvom događaju za nas koji se po prvi put srećemo sa ovakvim dešavanjem, bilo je nešto specifično i nadasve impozatno. Još jednom se osvrćemo na uzgajivački kompleks, i pod utiskom svih dešavanja koji obeležavaju jedan u nizu radnih dana na živinarskoj farmi,pozdravljamo se sa ljubaznim domaćinima.  Ispunjeni utiscima o uzgoju živine, vrednim radnicima koji se u svakom trenutku brinu za što bolje uslove i ambijentu koji smo i sami osetili, poželevši sreću u radu zaposlenima, u smiraj dana vraćamo se ka Požarevcu.