ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ: Принос за понос, и више од тога!

       Врео летњи дан уочи Видовдана искористили смо да посетимо пшенична поља недалеко од магистралног пута Пожаревац-Београд. Овде су комбајни предузећа „УНИОН МЗ“ извезени од раног јутра, чекали најповољнији тренутак да се крене међу класје.  Заустављамо се у близини највеће српске реке Велике Мораве и посматрамо прелепе призоре једног од најважнијих послова у пољопривреди – жетви пшенице. Дочекује нас господин Звонко Миленковић, који је већ данима уз своје раднике, и упркос бројим обавезама, надгледа рад машина, прати утовар зрна, контактира стручњаке који раде на складиштењу и провери влажности и приноса жита. Питање које нас је највише занимало тиче се првих процена приноса тек скинуте пшенице.

 – Право питање: јуче сам контактирао један број произвођача и сазнао да се њихови приноси крећу око четири тоне. На пољима која је припремао, обрађивао и сада жање „УНИОН МЗ“, принос је за неверовати –  шест до шест ипо тона по једном хектару! Имајући у виду неповољне временске прилике које су пратиле развој пшенице, ово је уједно и успех и рекорд!

Према проценама стручњака објављених у медијима, први резултати жетве раних сорти пшенице у Србији показују да ће приноси пшенице широм земље због касних рокова сетве бити у просеку око четири тоне по хектару, што значи да ће бити мањи до 25 одсто у односу на прошлу годину. Очигледно да то није случај у предузећу „УНИОН МЗ“, те нас је занимало у чему лежи тајна?

– Овде нема никакве тајне: најпре, пшеницу смо посејали у оптималном року, у време као што је то и предвиђено.  Потом смо применили сва агротехничка средства и прописане мере од стране стручњака, максимално прехрањивали и заштитили пшеницу у време када јој је то било најпотребније,  а у резултат, ево, можете се уверити на лицу места, закључује Миленковић.

 

 Улазимо у њиву и пењемо се на комбајн маркеNew Holland“. Јединствена прилика да се и сами уверимо у значај савремене  технологије, размишљајући о давно прохујалим временима када је овакав рад за жетеоце био неописиво тежак. У кабини лагана музика, пријатна температура а осећај као да смо на ауто -путу а не на њиви. За само неколико минута стижемо од једног до другог краја парцеле, а препун спремник иза нас у који гледамо захваљујући квалитетном дизајну,  говори да се пшеница мора пребацити у шлепер. Посматрамо како се из луле у камионску приколицу сваке секунде слива на стотине килограма златног зрна.

Из њиве, пут складишта полази препун „УНИОНОВ“ шлепер. Поздрављамо се са домаћинима и  остављамо  жетеоце да окончају део посла који их ових дана очекује са жељом да све протекне у најбољем реду и враћамо се пут Пожаревца.

В.В.